Добробит вртића
Сви смо сведоци мењања темпа и ритма живота што изискује и промене у васпитању и образовању наше деце. Данашњи убрзан начин живота не оставља запосленим родитељима времена да својој деци обезбеде све услове за игру и правилан развој,свих аспеката подједнако , што само поткрепљује тврдњу о великом значају дечијих вртића и готово њиховој неопходности и све већој потреби данашњице.
Као педагог сматрам да је за формирање личности и карактера веома битан предшколски период, јер је то време када дете највише учи, усваја и упија знања око себе. Дете у предшколском узрасту учи и стиче сазнања искључиво својим искуством ,игром која у великој мери активира свако дете, путем ње се развија низ способности и особина, поред тога што омогућава детету да боље упозна властите могућности али и способности оних са којима се игра или предметима са којима манипулише.
Да би могла деца да уче и истражују имају потребу да се осећају сигурно и заштићено на првом месту, тада могу да трагају за изазовима.У вртићу је све за њих прилагођено, предвидљиво, правила су им позната, јасна и доследна ,то чини вртић оазом њиховог напретка и развоја.
Игра је посебан и основни облик учења деце предшколског узраста. За спонтану игру, деци су потребна знања, доживљаји, добри узори, адекватан и подстицајан простор, време, материјали и партнери за игру. Дете реагује и учи целим својим бићем, његов интелектуални, емоционални, сензо-моторни и говорни развој су условљени и испреплетени. Дете има урођену мотивацију да учи и сазнаје а у вртићу му пружамо могућност да задовољи све своје потребе. У вртићу су процес бриге, неге, образовања и васпитања уткани у сваки сегмент заједничког живљења деце и одраслих .
Поред веома значајне социјализације, односно процеса формирања друштвене личности, јер човек је по себи друштвено биће, деца кроз боравак у вртићима стичу бројна искуства и знања. Заправо, дете у вртићу долази у односе у каквима, до ступања у установу, није било. Стиче бројна искуства, упознаје разна осећања, од првих симпатија и другарстава, па до прве љубоморе или несимпатије. Сва та осећања, догађаји, лепи или мање лепи, имају велики значај за дечији развој, сазревање и социјализацију.
Значај дечијих вртића, огледа се и у томе што евентуални поремећаји, сметње у развоју, у вртићу неће остати непримећени. Тако, родитељима промакну поремећаји у кретању, у обављању физиолошких потреба и сл. Ипак, најчешћи пропусти које родитељи направе везани су за развој говора код деце.
Често деца не говоре правилно услед остећења слуха, поремећаја артикулације, неправилно развијеног говорног апарата, због поремећаја ритма, гласности, због различитих психолошких (емоционалних и интелектуалних), као и срединских чинилаца. Поред ових, чести су и поремећаји у мисаоном (когнитивном) развоју и у емоционалном развоју.
Због ових и многих других разлога, међу које спада пре свега образовање и васпитање, веома је значајно да деца похађају дечије вртиће. Васпитачи ће сигурно приметити и у сарадњи са стручним сарадницима и самим родитељима, радити на отклањању сваке врсте поремећаја код деце. Са друге стране, за дете је најбоље да учи у групи, да расте, развија се, спознаје са својим вршњацима, да се као друштвено биће осети чланом групе, односно да се социјализује, научи о другарству и свим оним осећањима која не може да упозна код куће.
Добробити вртића, дете се осећа да припада заједници вршњака а и шире. Биће укључен у разноврсне креативне активности.
Моћи ће да упознаје свет око себе, проширује своја искуства и знања о својој култури и разним природним појавама. Да истражује целим телом и свим чулима. У вртићу ће научити да прави изборе, доноси одлуке и преузима одговорност.Да управља својим емоцијама и препознаје осећања других и да их разуме. Нучиће да успешно комуницира,сарађује са другима, решава конфликте, дели, размењује, брине и учествује што децу чини срећном децом.